Gay Christian EuropeLGBT Christian Europe

Svedočanstva Gej Hrišćana

Svedočanstvo Bivšeg Monaha

Svedočanstvo Bivšeg Monaha

"Mi, koji smo gej, zatim medicina, kao i Biblija koja kaže u Mateju 19/11,12 da ima uškopljenika od rodjenja (pored onih koji su sami sebe uškopili ili bili uškopljeni od strane drugih) znamo činjenicu da se tu ne radi ni o kakvom vlastitom izboru iliti opredeljenju već o nečemu što nam je Bog podario rodjenjem. Crkva (nazovimo je tako), nažalost vekovima pokušava da u svoju doktrinu uvede nekog novog homofobičnog boga koji najmanje podseća na evandjeoskog Isusa, Sina Božijeg koji nas je zavoleo još dok smo bili grešnici (nevernici). Ja sam nažalost bio, jedan od mnogih koji su učeni od strane lokalne „crkve“ da je Gospod homofobičan, te da je stoga potrebno puno, truda, muke, posta, vere, molitve i suza kako bismo umolili Gospoda da ispravi sopstvenu grešku i učini nas strejt. To da je Bog nepogrešiv u svom stvaranju i da hiljade hiljada LGBT ljudi u svetu nisu zapravo dokaz Božje nesavršenosti u stvaranju, već blagoslov, sam shvatio pošto sam prošao težak, mukotrpan i mogu reći krvav put samodiscipline ili možda bolje reći pobožnog samouništenja. Ovo je zapravo mali deo onoga što sam proživeo na svom bolnom hrišćanskom putu, a ako bih pisao detaljnije mogao bih napisati obimnu knjigu. Ako iko misli da je seksualnost promennjiva i ne veruje mom svedočanstvu, neka proba sam i Bog će mu pokazati, u to sam siguran. A ni u samoj Bibliji nigde nije pisano da je Bog ikada promenio ičiju seksualnu orjentaciju koju je sam stvorio, uzgred. Roditelji su me krstili u pravoslavnom hramu Sv. Đorđa još 1993.godine, kao šestogodišnjaka. Hrišćanin, međutim, sam postao tek deset godina kasnije sa svojih 16 godina, kada sam se po prvi put susreo sa Evanđenjem Hristovim, koga sam primio za svog ličnog spasitelja. Iste godine započeo sam biblijski dopisni kurs i počeo svakodnevno da izučavam Sveto Pismo. Shvativši da spasenje proishodi iz vere postao sam smućen zbog pravoslavne sredine u kojoj se Evanđelje Hristovo ne propoveda ali sam se ipak upleo u religijski, ceremonijalni sistem sopstvene sredine. Bilo mi je traumatično saznanje da ja, koji sam gej nemam pravo da budem član crkve ako to ne promenim, ali mi je crkva obećavala Božiju pomoć u koju zaista nisam sumnjao nikad jer znam da je svemoguć. Sa sedamnaest godina počeo sam redovno da postim, da se ispovedam i pričešćujem u svojoj pomesnoj crkvi. U svom gradu, u hramu Presvete Bogorodice, tada sam naišao na grupu ljudi koji su me odvratili od izučavanja Svetog Pisma i uputili na pouke Vladike Nikolaja i dela svetih otaca. U startu sam odbacio individualno proučavanje Biblije kao jeretičko i posvetio se učenju Svetog Predanja Pravoslavne Crkve. Ono što mi je iz ove doktrine bilo jasno kao dan, je učenje da je spasenje moguće ili kroz strejt brak ili kroz monaštvo. Ah, koliko sam samo patio i plakao u beznađu pitajući se zar je moguće da mi nema spasa, iako Biblija uči suprotno (Jovan 3/16, 5/24, 20/31, Rim. 10/9, 1. Jov. 5/13, Efes. 2/8,9 ). Rešio sam da se borim. Da dam svoj maksimum, do kraja. U narednim godinama revnosno sam se bavio izučavanjem pouka Vladike Nikolaja, raznih praktičnih pravoslavnih knjiga, duhovnih pouka i sl. Već u osamnaestoj godini, pod uticajem knjiga starca Tadeja vitovničkog dobio sam iskrenu želju da ostatak života provedem služeći Hristu kao pravoslavni monah i čvrsto rešio da izdržim na tom putu, verujući da ću se vremenom promeniti uz Božiju pomoć. Tada sam počeo redovno da odlazim u obilaske okolnih manastira, kako u Srbiji tako i van nje. Neprestano sam se molio, ištući da se očistim i od pogrešno usmerene seksualnosti kako su me učili, ali i od svih svojih grešnih misli, reči i dela. Obišao sam poneke manastire u Grčkoj kao i čuvene Meteore. Skupljao razne relikvije, čineći na stotine velikih poklona svakodnevno, moleći se iskreno sa suzama i ispunjavajući teško molitveno pravilo. Ah, šta sve nisam pokušao. Išao na duhovne razgovore kod raznih staraca, poznatih duhovnika iz svih delova Srbije. Pri tom sam uvek bio poslušan svom duhovniku i koristio sve njegove savete. Učio sam i trudio se maksimalno da se promenim. Upoznavao sam monahe, monahinje i upijao sve njihove duhovne pouke i trudio se da ih podražavam. Tako sam došao u kontakt sa svojim budućim igumanom iz manastira Svetih Vrača. On me je duhovno rukovodio, polako pripremao za odlazak u manastir raznim savetima i blagoslovom za izučavanje monaških knjiga poput Lestvice, raznih izdanja Svetigore; Otačnika i tomova Dobrotoljublja po kojima sam upravio ceo svoj život predavši se iskreno celim srcem i verom. Na ispovestima sam sve iznosio do najsitnijih detalja, jer mi je tako rečeno. Ništa nije pomoglo iako mi je i duhovnik čitao razne molitve, redovno me pominjao na proskomidijama, prskao svetom vodom, mazao me svetim uljima, čak i egzorcizme mi čitao (molitve za isterivanje đavola). Ništa nije bilo od koristi. Ja sam i dalje bio ja. Sa svojom dvadeset jednom godinom, počeo sam redovno da pevam na Liturgijama u crkvi Svetog Atanasija velikog u svom mestu. Svakodnevno sam odlazio po dva puta u crkvu na jutrenje i večernje. Ne propuštajući ni jedno bdenije, petohlebnicu kao ni akatiste kako bih se što bolje duhovno naoružao. Osim hrama Svetog Đorđa i crkve Presv. Bogorodice, rado sam koristio svaku priliku da obilazim lokalne manastire; Sveti Roman, Pokrov Presv. Bogorodice, manastir Presv. Bogorodice i Svetog Jovana u okolini svoga mesta i to što sam češće mogao. Molio sam se stotinama raznih svetaca, anđelima, arhanđelima, Mariji, ali sam ja ipak ostajao ja sa svom svojom grešnom prirodom koju sam svesno potiskivao improvizujući Božje delovanje. Hiljade puta, sam se u očaju bacao na zemlju u molitvama, mrzeći samog sebe pošto ne mogu da budem onakav kakvim me je pravoslavna crkva učila da treba da budem. Bilo je to strašno iskustvo. Živi pakao. Iste godine otišao sam i na pokloničko putovanje u Rumuniju. Klanjao se moštima Svete Petke u Jašiju, grobu starca Kleope u Sihastriji, metanisao, u velikoj nadi obišao i manastire Četacuju, Njamc i Goliju i gorkim suzama i ljubavlju provodio sate u molitvama da me Duh Sveti promeni. A odmah po povratku otišao sam na Svetu Goru u manastir Hilandar. Nekad sam se toliko seksualno uzdržavao da mi se dešavalo da se molim da me Bog spase od gej razmišljanja u napadima maštarija istovremeno doživljavajući silne orgazme u sred hrama, pred oltarom na sred molitve. Bilo je to zaista strašno, mislio sam da me je đavo obuzeo uprkos svim molitvama i egzorcizmima. Zatim sam se preselio u drugi grad. Odmah, sam po blagoslovu svog igumana, počeo služenje civilne vojne službe u gerontološkom centru. Dane sam provodio, obilazeći stare i bolesne, družeći se sa njima, čitajući im Bibliju i Ohridski Prolog i učeći ih da se drže svega onoga što je pravoslavna crkva propisala. Uporedo sa služenjem vojnog roka u domu redovno sam odlazio na jutarnje i večernje službe u crkvu Svete Trojice, gde sam takođe pevao za pevnicom. Zatim, sam postao član hora crkve Sveti Nikola i bivao često angažovan za rad na čišćenju gorionika u hramu Svetog Cara Konstantina i Jelene, a takođe počeo sam da radim i kao pomoćnik sveštenika odn. pojac jednog od sveštenika iz pomenutog hrama. A ljudi, oni su mi se divili, gledali me kao novog Svetog Savu i divili se mom životu, što me je još više rastuživalo tako da sam samo plakao. Obilazio sam razne pomesne crkve i manastire lokalne eparhije, obilazio manastire starog rasa i nadaleko poznati Ostrog, vapijući za promenom. Putem interneta sam se povezao sa raznim pravoslavnim manastirima širom sveta u Australiji, Americi, Aziji i drugim zemljama Evrope i svima slao pakete sa puno raznih blagoslova moleći se Gospodu da me promeni. Pored silnog truda, posta, kostreti, apstinencije do ludila, kofa s teškom patnjom prolivenih suza, silnih molitvi nisam ni milostinju zaboravljao. Skoro svu svoju garderobu sam poklonio romima i sa nešto malo ličnih stvari, po završetku civilne vojske, sa svoje 23 godine, osnažen blagoslovom Srpskog Patrijarha i blagoslovom svoga oca otišao u manastir Svetih Vrača i postao iskušenik. U manastiru sam smerno obavljao mnoga poslušanja; od pevanja u hramu, čišćenja i održavanja konaka, preko uzgajanja pčela, rada u bašti, pravljenja tamjana i flaširanja vina i rakije, do misionarenja i brige o gostima. Sa blagoslovom svog igumana sam učio ikonopisanje, preveo sa engleskog akatist Svetim novomučenicima kineskim kao i razne internet stranice o pravoslavlju u Kini i pisao misionarske traktate. U toku svog iskušeništva, povremeno sam obilazio i manastire žičke eparhije. Išao u Hrvatsku u manastir Lepavinu na poklonjenje čudotvornoj ikoni Lepavinskoj, a zatim ponovo išao na Svetu Goru u obilazak manastirima Hilandar i Esfigmen, dok u povratku sam obišao i manastir starca Pajsija Sveti Jovan Bogoslov u Surotiju. U međuvremenu sam doživeo šok za šokom. Shvatio sam da Duh Sveti ne menja ljude po difoltu i da je užasno truditi se da improvizujemo njegovo delovanje. Saznao sam da oko 70 posto monaha u pravoslavnim manastirima, su zapravo ili gej ili bi. Mnogi u tajnosti imaju veze i svi su se nekad nadali da to može da se promeni ali ne, to je nemoguće. I sam moj stari duhovnik koji je imao 62 godine imao je gej veze sa drugim monasima, sabrat koji je bio sa mnom u manastiru bio je zaljubljen u mene i bio sam primoran da promenim manastir. Posle devet meseci iskušeništva sa blagoslovom svoga igumana otišao sam u drugi manastir posvećen Roždestvu Presv. Bogorodice gde sam proveo još mesec i po dana. Tamo me je sačekala ista situacija, prvo se u mene zaljubio iguman koji je insistirao da ga seksualno zadovoljim što sam odbio, a potom i još jedan sabrat sa kojim sam ostvario svoju prvu gej vezu. Onda se proširila priča među lokalnim monasima da se lepo ljubim i počele su da mi stižu maltene bračne ponude iz raznih manastira. Jedan iguman se toliko zaljubio u mene da je insistirao da pređem u njegov manastir, a potom je moj iguman dao blagoslov za gej vezu mene i mog sakelejnika pod uslovom da ne idemo iz manastira i ne rušimo integritet bratije. Ovo je već sve bilo previše za moju dušu. Nisam mogao više. Nije se radilo o tome da sam ja bio sablažnjen jer i sam sam rođen kao gej, ja sam zapravo bio šokiran ovim saznanjem, a isto tako mi je bilo žao zato što ti ljudi moraju da se kriju. Stvari su mi prosto bile kristalno jasne pogotovu kada sam saznao za neke gej aktivnosti pojedinih episkopa koji su pri tom baš stari ljudi. Ne, to se nikada neće promeniti. Otišao sam iz manastira glavom bez obzira. Obasjan Evanđeljem, spoznavši upravo u manastiru da spasenje zaista ne proishodi iz dela već iz vere, a čitajući Sveto Pismo, posle skoro godinu dana, na svega par meseci pre sopstvenog postriženja u monaški čin, napustio sam manastir i vratio se kod roditelja. Narednih šest meseci ponovo sam radio kao pomoćnik sveštenika u hramu Svetog cara Konstantina i carice Jelene, gde sam pomagao za pevnicom i u oltaru. Važno je da napomenem da sam se na zadnje za pomoć počeo moliti i pojedinim katoličkim svecima, ali i oni mi nisu pomogli da se promenim i postanem nešto što nisam. Najzad, svoj povratak, apostolskom hrišćanstvu doživeo sam pošto sam stupio u kontakt sa jednim pastorom iz Evanđeoske Crkve u kojoj sam kršten i postao aktivni član. Bavim se misionarenjem u okviru evanđeoske crkve upućujući druge na Evanđelje Isusovo tj. na činjenicu da Isus ima ljubavi za svakoga i ne gleda ko je ko. Danas sa svojim partnerom, uz blagoslov svoje crkve i osnažen sabornim molitvama živim život milošću spašenog deteta Božijeg neprestano se radujući evanđeoskom radošću i slaveći Onoga od čije ljubavi nas nikada ništa ne može razdvojiti (Rim 8/35,39). Njemu slava u sve vekove. Aleluja!"

~ Bivši Monaha, Srbija

Početna | Duhovna Obnova za LGBT Hrišćane | Knjige: Homoseksualnosti i Hrišćanstvu | Priče: LGBT Hrišćane | Forum: Podrška Gej, Lezbejke, Biseksualne, Transrodne Hrišćane | Crkve Otvorene prema Gejevima - Srbija | GLBT Hrišćanske Materijali | Kontakt
Uslovi Korišćenja | Polisa Privatnosti